Riznica tajni

Da li su naši stari bili u pravu kada su dan započinjali uz slatko, kafu i rakiju, rešili smo da otkrijemo pa se zaputili u još jednu vinsku avanturu koju smo, kako tradicija nalaže, započeli uz „čašicu razgovora“. Pa šta sad kad vino ne prija odmah ujutru…

Elem, današnje putešestvije započinjemo u Sremskim Karlovcima i to nigde drugde nego kod nasmejanog brke, u Vinariji Alex. Ovaj veseli sremac, dobrodošlicu nam je poželeo široko raširenim rukama i prepoznatljivim osmehom, a sve uz čašicu njegovih nadaleko čuvenih rakija.

Čuven je on i po Bermetu, ali… rano nam za Bermet bilo. Reč po reč, rakijica, slatko, med, ’leba i masti, malo kozjeg sira u maslinovom ulju i reklo bi se da je lep dan pred nama. Par stotina metara niz ulicu i stižemo do centra Sremskih Karlovaca. Prepun istorije, tradicije i kulture, ovaj gradić pravi je doživljaj za svakog posetioca. Sunčan dan doprinosi posebno lepom osećaju. Saborna crkva i vladičanski dvor plene svojom grandioznošću. Ovde je i rukopoložen prvi srpski ministar prosvete, Dositej Obradović. Znate li da se u dvorištu patrijaršije nalazi i vinski podrum. E sad, već je podne a i stvarno nije red da odemo iz Karlovaca a da Bermet ne probamo (i kupimo)…

Živopisni predeli i boje tek procvale Fruške gore učinili su da minuti putovanja do naše sledeće stanice prođu kao za tren. Živopisni Salaš Stojšić, dočekao nas je sav uzavreo od ljudi koji su baš kao i mi rešili da ovde svrate na popularni, svima omiljeni, tradicionalni vojvođanski nedeljni ručak. Trenutak pauze i (i pored gužve) beskrajni mir ovog mesta, pomogli su nam da sredimo utiske i okrepimo se kako hranom tako i prelepim ambijentom ovog mesta.

Špalir osamdesetogodišnjih jablanova, stabla bagrema, oraha, topole i jednog predivnog starog duda, okružili su staru salašarsku kuću, danas restoran, oformljenu još davne 1931. godine. Još minut-dva i bili smo spremni da još jednom zavirimo u riznicu tajni.

Ispunjeni radošću otkrivanja neotkrivenog, uputili smo se ka Starom Slankamenu. Već sam put koji se u serpentinama spušta ka Dunavu, obećava nesvakidašnji događaj. Tragovi koji nas podsećaju na davni boravak Turaka na ovim prostorima, rekli biste nisu nikakva novina. Međutim, činjenica je da se do skoro pouzdano znalo da u Vojvodini postoje ostaci samo jednog turskog kupatila. Ovu iluziju razbili su nam domaćini Vinarije Acumincum. Ljubav vlasnika ka crvenim vinima, bila je inspiracija za kupovinu kuće i malog vinograda u ovom mestu. Ipak, sudbina je naložila jedno nesvakidašnje otkriće. Kroz Turski amam, danas podrum provela nas je Snežana Spasić, direktorka vinarije lično. Oduševljeni ovim otkrićem, prepustili smo se čarima lepo pripremljene degustacije nekoliko crvenih vina. I opet onaj isti stari problem, vreme teče, nova vinarija čeka, a nama baš lepo ovde…

Put nas dalje vodi pravo u Surduk u jednu od najnovijih vinarija u Vojvodini, Vinariju Milanović. Šest hektara vinograda smeštenih na litici iznad Dunava deluju nestvarno. Pogled na ušće Tise u Dunav, mesto za koje se veruje da je baš tu sahranjen veliki Atila Hunski, oduzima dah i sve prisutne neizostavno inspiriše na fotografiju kojom će ovaj prizor biti otrgnut od zaborava. Obilazak vinograda, ali i podruma u kojem nastaju neka od najinteresantnijih vina Vojvodine upotpunjena su i neizostavnom degustacijom. Još jedna od specifičnosti ove vinarije su vina spravljena od novostvorenih sorti grožđa, nastalih na Institutu u Sremskim Karlovcima specijalno za ovo vinogorje. Na žalost, još uvek su retke vinarije u kojima na jednom mestu možete probati Neoplantu, Silu i sad već vrlo cenjeni Probus. Upravo ove sorte su nešto što njih izdvaja na tržištu, naglasili su nam domaćini, uz obećanje da će se vinska ponuda Vinarije Milanović i dalje razvijati u istom pravcu.

Mrak je već pao, a mi smo se srećni i zadovoljni današnjim vinskim otkrićima, ukrcali u autobus i na putu do kuće maštali o nekoj sledećoj vinskoj turi, koja će nas kao i ova danas odvesti u jednu sasvim novu avanturu….

Izvor: womenandwineserbia.com