Vina iz kamena i porodica kao temelj

Ovo je priča o porodici koja je uspela da spoji prošlost i budućnost, prirodu i tehnologiju, ljubav i posao, svedoči o tome da, uprkos modernim izazovima, istinske vrednosti nisu nestale.

Živimo u vremena kada je sve ubrzano do kosmičkih brzina. Ceo svet se zahuktava u ritmu novca, sumanuto, i postao je ogromna veš mašina koja pere sve individualno, sve ljudske sudbine, sve uspomene i svo pamćenje. Žurimo, a kada bismo se, na trenutak, zaustavili i razmislili, shvatili bismo da, zauzvrat, nismo ništa dobili. Obavljamo poslove nerado i mehanički, vodimo isprazne razgovore, zabavljamo se bezvrednim programima, jedemo hranu s drugih kontinenata, kreiranu u laboratorija, bez ukusa i mirisa i ništa se ne pitamo. Ne družimo se više i ne volimo kao nekad. Prihvatilo smo da smo objekti.

No, ušavši u zabavnu avanturu koju smo nazvali Vinska ilegala upoznao sam i jednu porodicu koja odoleva ovom klišeu, ovom neveselom šablonu. Koja je, i pored, mukotrpnog posla, uzgoja vinske loze, njenog pretvaranja u vino i svih teškoća plasmana vina do krajnjih kupaca, uspela da zadrži onaj integrativni duh, da posao pretvori u zabavu, a odnose među članovima porodice podigne na još veći novo.

Bračni par Jokić ima četvoro dece: Nikolinu, Anđelu, Helenu i Andreja. Uz osmeh, dodaju, za sada. Dve najstarije ćerke, Nikolina i Anđela su ozbiljne i odgovorne za svoje godine, rado su se prihvatile posla u vinogradu i vinariji, ali i posla predstavljanja i prodaje vina. Ne žale se, sve rade s osmehom. S dobrom orzanizacijom sve se može postići, poručuju. Cela porodica diše kao jedno. Posao je samo ujedinio porodicu, motivisao je, svaka generacija je našla svoje mesto i prepoznala svoje obaveze. Od najmlađih do najstarijih svi su na berbi i rade prema svojim mogućnostima. I sve to nas je još više ujedinilo, povezalo, učinilo bliskijim“, ističe Nikolina. I citira reči svoje omiljene pesme:

„Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje;
za stvarima izvan nade.
Zadovoljni smo onim što dajemo
i onim što dobijamo.
Nismo iscedili i poslednju kap radosti…“

Pater familius je Duško, preduzimljivi čovek koji je, počevši u svom stanu, stvorio kurirsku službu City Express 2002. godine. Vrlo uspešnu firmu, od koje je mogao priistojno da živi. City Express bio je pionir u dostavi pošiljaka po principu „od vrata do vrata za 24 sata“. Firma se brzo širila, rastao je broj zaposlenih i dostavnih vozila, a klijenti su bili prezadovoljni jednostavnim i ekonomičnim rešenjem dostave pošiljaka kako firmama, tako i pojedincima. No, strast je bila jača, Duška su zvali mirisi i boje rodnog kraja, dalmatinsko Sunce i kamen, vinova loza kojim se čukundeda Aćim bavio od 1906. godine, o čemu svedoči i pečat vinarije Jokić. Na pečati je logo sa galebom, grozdom vina, vinovom lozom i godinom osnivanja vinarije.

U novembru 2007. godine, Duško prodaje firmu Austrijancima nepokolebljivo rešen da se vrati korenima, napuštenoj zemlji, vođen ljubavlju i strašu prema vinima. Odlazi na dedovinu, u selo Lišane Tinjske, kod Benkovca, u zaleđu Zadra i Biograda.

Kao u prijatnom razgovoru, kaže naša sagovornica, Svetlana, Dalmatinci vole vino, a i bunari s pijućom vodom su daleko. Maraština, autohtono dalmatinsko vino, pilo se u tamošnjim domaćinstvima odvajkada, a bila je skoro pred izumiranjem kada su Jokići rešili da je zasade. Karakteristična je baš za područe između Zadra i Biograda. Tako da izbor nije bio težak. Porodica i ljubav su pobedili i ujedinili se u zajedničkom cilju.

S obnovom vinograda krenulo se od nule, što je za porodicu Jokić predstavljalo i prednost. Naime zemljšte je bilo netaknuto i kao takvo predodređeno za ekološki uzgoj vinove loze. Otpočelo se sa hektara zasejanog sortom muraština, bez pretenzija da strast postane posao.

I kako to već ide, prst sudbine je vodio ove vredne ljude, sledila je sadnja šardonea, maraštine i pošipa. Tu se negde i iskristalisala odluku da im vinarstvo postane posao. Nekoga može začuditi što im je izbor pao baš na bele sorte, što je netipično za Dalmaciju. No, to je bila stvar ličnog izbora, lične naklonosti prema belim vinima. Za belim, sledela su i crvena vina, te je tako nastao i čuveni Kuve.

I još jednom, se sudbina umešala u vinski posao porodice Jokić. Taman kada su doneli odluku da im vinogradarstvo i vinarstvo postanu profesija, u susedstvu se doselila enolog Dragana Gagić Šulentić, koja je prethodno radila u vinariji Kovačević, a u Dalmaciju je stigla nošena srcem. I tako je stvoren tim.

Vina Jokić nose oznake kvaliteta i geografskog porekla. Mesto Lišane Tinjske, deo Ravnih kotara, sjajna je podloga za organski pristup proizvodnje vina.

Pošip Jokić, suvo belo vino 13,5% vol. iako tradicionalno vezan za ostrva, ovde sadrži posebne mikroklimatske elemente koji ga odlikuju, jedinstvenim uticajem Velebita i mora, u centru je pažnje na svim degustacijama.

Maraština Jokić suvo belo vino sa 12,7% vol. alkohola je već višestruki šampion u svojoj kategoriji.

Chardonnay Jokić suvo belo vino,sa čak 15,2% vol. je rađen da ne kopira čuvene francuske i italijanske etikete, origanalnog ukusa objedinio je priču o autentičnosti vina Jokić.

Žuti muškat Jokić je polusuvo belo vino, lako se pije, teško se prestaje, kao da jedete sveže i sočno grožđe. Na granici je da postane desertno, ima 13,3%alkohola .

Rosy Jokić suvo vino vrlo osvežavajuće je kvalitetni roze od sorte 100% syrah sa 14% alkohola

Cuvee Jokić je klasična crvena kupaža, 50% cabernet, 25% syrah i 25% merlot sa 13,5% alkohol za pobede.

Duška u kraju nazivaju Kraljem belih vina severne Dalmacije. Vinarija trenutno poseduje 15 hektara pod vinovom lozom. Duško je i tvorac karakterističnih vinskih etiketa koje oslikavaju kamen Dalmacije, na kojem se sve zasniva, te se i ova vina nazivaju vina sa kamena. Pukotina u ljutom kamenu s etikete, u kojem uspeva plemenita vinska loza, već na prvi pogled ukazuje neupućenom kupcu da ova maraština, pošip, chardonnay, muškat žuti, nisu obična vina, kao ni ona internacionalna poput rose-a-rosy ili tipično bordoškog cuvee-a. Maraština je vino vinarije i simbol čitavog kraja.

Uporedo s radom u vinogradu i vinariji, porodica Jokić doprinosu razvoju lokalne zajednice, tako što upošljava nove radnike, obnavlja lokalne kulturne spomenike i populariše autohtone sorte, doprinoseći tako razvoju čitavog kraja.

„Druženje, ljubav i posao mogu da idu ruku pod ruku, a da ništa ne trpi“, s osmehom dodaje Svetlana i dodaje:

„Najbolji promoteri vinarije su sami članovi porodice. Oni koji je stvarno doživljavaju kao svoju i na koje možete u potpunosti da se oslonite“.

Bio je za nas to samo još jedan dokaz da u sunčanoj Dalmaciji ljubav daje najlepše plodove.

Autor teksta je Nenad M Perić / WineJour, Foto: Miloš Stokić