Srpsko vino privlači investitore

Za jednu od najmanjih vinarija u Srbiji, koja nosi pomalo arhaičan naziv Izba Jovanović i proizvodi jedan od najboljih merloa Srbije ste već svakako čuli. Međutim, činjenica da je jedna ovako, po kapacitetu mala, ali po kvalitetu zaista velika vinarija.

Andriana i Ivan Jovanović, osnivači vinarije Izba Jovanović, retko su skromni ljudi. Komšije ih poznaju kao dvoje vrednih mladih ljudi kojima nije bio problem da u nedostatku posla u struci, umesto u Nišu u kome i žive, karijeru započnu na Kosovu. Koliko je jednostavno, nekoliko dana nedeljno dvoje male dece ostavljati drugima na brigu, samo oni znaju. Pored toga, odlučili su da neće dozvoliti da se ono malo zemlje koliko imaju u Vele Polju zaparloži. Stoga su se, vođeni ljubavlju ka piću bogova, usaglasili da na ovih 1,5 hektara posade samo i isključivo merlo.

Iako su oboje profesori muzike po struci, nisu naivno verovali ni da će im u ovom poduhvatu sve teći kao pesma. Istina, nisu se nadali ni nevoljama koje su ih snašle odmah na samom vinogradarskom početku. Prva berba stigla je kišne i za veliki broj vinograda u Srbiji kobne 2014. godine. Zahvaljujući dobroj provetrenosti vinograda (Vele Polje se nekada zvalo Vetropolje, prim. aut.) ali i posebnoj tehnologiji tj. nešto dužoj maceraciji i fermentaciji podstaknutoj prirodnim kvascima, ova godina iznedrila je merlo iznad svakih očekivanja. Onda je svanulo jutro početkom 2015. kada su oboje su krenuli u vinograd i tu doživeli šok neslućenih razmera. Polovina vinograda bila je potpuno devastirana, sekirom posečena iz nikad utvrđenih razloga, od strane nepoznatog počinioca. Nevolje kojima nas nebo nekada zasipa nešto su s čime se jednostavno morate pomiriti. Nevolje koje dolaze kao produkt nečijih loših namera, težak su udarac na srce svakog bića dobrih namera. Hrišćanskom ljubavlju, doneli su odluku da nadležnima ostave da se bave ovim zločinom, a oni nastavili dalje. Sreća u nesreći bila je činjenica da je vinograd posečen iznad kalema, što je značilo da će se isti oporaviti, ali da će se na prvu berbu morati čekati još nekoliko godina. Iste jeseni, s preživele polovine vinograda, obrano je grožđe koje je istog dana prerađeno u vino i koje je dve godine kasnije, sticajem okolnosti, iz tanka direktno natočeno u bocu na koju su stavljene etiketa i kapica, i suprotno svim principa vinarstva, istog trenutka poslato u Italiju na ocenjivanje. Taj merlo, iz berbe 2015. sa međunarodnog ocenjivanja Emozioni Dal Mondo: Merlot i Cabernet Insieme, iz Bergama se vratio ovenčan ne samo zlatom nego i titulom najboljeg vina po oceni novinarskog žirija. Bila je to jedna od onih iskonskih pobeda dobrog nad zlim.

Život je nastavio svojim tokom, a Ivan Jovanović je i dalje želeo da u Vele Polju i okolini ne ostane jedini vinar i vinogradar. Smatrao je da ova zemlja može da podari još mnogo dobrog grožđa, mnogo više od onoga koje on sam može da odgaji…

Srpski dom merloa

Tragom priče o najboljem srpskom merlou, ka Vele Polju se zaputio jedan … pa, nazovimo ga ne tako običan ljubitelj vina. Svoj dolazak u vinariju najavio je kratkim telefonskim pozivom u kome je rekao da upravo polazi iz Beograda i da želi da kupi jedan karton vina. Kako tradicija srpskog gostroprimstva nalaže, Jovanovići su rekli da su u vinariji i da će ga rado ugostiti. Nešto kasnije, pozvao je ponovo i rekao da je u selu, da već neko vreme kruži ulicama i pokušava da ih pronađe, da GPS kaže da je stigao na odredište, ali da on vinariju ne vidi. Čoveku njegovog životnog iskustva, mala kuća nalik na vikendicu s dva prelepa bora ispred terase nikako nije ličila na vinariju. Objašnjavajući mu filozofiju garažnih vinarija, Jovanoviću su ga uveli u dnevni boravak, skromno preuređen u malu degustacionu salu sa dva stola i klupama sa strane. Činilo se da njegovom šoku nema kraja. Usledila je degustacija vina različitih berbi i tu je njegovo nepoverenje iščezlo u potpunosti. Lepo ljudi kažu, čaša dobrog vina govori hiljadu jezika. Posle jedne čaše merloa, sva objašnjenja postaju suvišna. Skroman ručak, jer došao je u vreme posta, još malo vina i razgovora, učinili su da shvati svu tu nemerljivu jednostavnost života koji ne traži mnogo ali zato obilje daruje onome ko ume da ga prepozna.

Mesec dana kasnije, došao je ponovo. Ovoga puta sa konkretnom idejom kako oživeti Čegarsko vinogorje. S reči na dela, sedmoro ljudi, okupljenih oko dobre ideje i boce merloa Izbe Jovanović, napravilo je konkretan dogovor. Bila je to osnivačka skupština Poljoprivredne vinogradarske zadruge „IZBA.WINE“ iz Vele Polja. Te večeri, četiri žene i tri muškarca, započeli su pisanje novog poglavlja vinogradarske istorije Niškog rejona. Već je kupljeno i novih 10 ha zemlje. U planu je i izgradnja vinarije jer garaža Jovanovića više neće biti dovoljna, a već postoji i lista čekanja kada su novi zadrugari u pitanju. U šali, došapnuli su nam da su na listi mahom žene…

Izvor: womenandwineserbia.com